SAČUVAĆU TE

Sačuvaću mesta
na koja ćemo ići
da svaki put
na tebe mirišu.

Sačuvaću toplinu tvog pogleda,
da i kada nema sunca
i padaju ledene kiše
ugreje srce moje.

Sačuvaću te kao zrno nade
nekog drugačijeg života.
I nikada neću dozvoliti da odeš,
niti da me pustiš iz svog zagrljaja.

Sačuvaću te kao tajnu
jutarnjeg osmeha,
kao sreću u dečijem pogledu.
Da znam zbog koga se budim
i koga čekam u svakom snu.

U TVOM ZAGRLJAJU

U tvom zagrljaju toplom
poput ptice letim ka nebu,
vraćam se u detinjstvo
i svuda osećam miris sreće.

Gledaš me u oči
i čvrsto me držiš za ruku,
ne puštaš da krenem,
ali ti polako odlaziš.

U tvom zagrljaju toplom
možda stanujem poslednji put,
poput ranjene ptice letim ka nebu
i nosim sve što je ostalo iza nas.

Gledaš me u oči
i obećavaš da ćeš ostati tu,
ali poput senke u noći
ti polako odlaziš.

ZAR JE MOGUĆE?

Zar je moguće uliti zaborav u sopstenu krv
i ne sećati se ničeg više?
Ni neba, ni sunca,
ni prvog jutarnjeg osmeha...
Zar se lako zaboravljaju
reči tebi i meni upućene?
Prva ljutnja, prvi oproštaj,
prvo nedostajanje...
Zar se tako lako odustaje
i pre prvog pokušaja?
Trava ne može da raste bez kiše,
ni noć ne prolazi bez jutra.
Nebo nikada ne ide bez sunca,
a ja sam tvoje nebo
i ti si moje sunce.
Zar je moguće uliti zaborav u sopstvenu krv
i ne sećati se ničeg više?

NEKA ČUDNA ZIMA

Ova neobična noć, jedinstvena.
Zvezde su zapalile nebo,
mesec se skriva iza planinskih vrhova,
a vetar svoje zvuke pretvara u najlepše pesme.

Neka čudna zima...
Tragovi su duboko urezani u sneg.
Mesečina obasjava tople rumene obraze
i sreću koja izvire iz naših očiju.

Ti i ja i miris zime što se ocrtava na prozoru
pored vatre koja greje naše ruke ispucale od hladnoće.
Tvoje oči, tvoj osmeh.
I ništa se više ne vidi u ovoj pomračini.
Tvoje srce, moje srce
i vatra koja pucketa iz oronulog kamina.
I ništa se više ne čuje u ovoj tišini.

KO SAM JA

Zašto me noćas tako gledaš?

Zuriš u mene pogledom tupim.

Zar ti, tamo, nikada nisi poželela da se predaš?

Ja novi život ne mogu da kupim.

Zašto me noćas tako gledaš?

Prazno, gorak ti pogled kao iz žuči.

Ja sam želela nešto drugo, a ti kao da ne daš.

Zar tebe, tamo, život nikada nije hteo da muči?

Zašto me noćas tako gledaš?

Od pogleda tvoga srce mi se ledi.

Ko si ti da živim mi ne daš?

Ti si samo moj lik, iz ogledala, bledi.

Nemoj noćas tako da me gledaš.

Od srca sam svu čistotu i ljubav dala.

Zato se skloni, senko tuđa,
nestani zauvek iz mog ogledala.

NE BUDI ME

Prepoznajem sve te ulice,
čini mi se kao da sam ovde već bila.
Svetla iz susednih kuća bacaju tek po neki zrak na put,
ali iza mene mrak guta tragove.
I sve mi je ovde poznato, a ovuda prolazim prvi put.

Vidim lepotu već viđenog lica kako sedi na klupi,
a ne znam ko je, ni sta traži tu.
Ubrzanim korakom pokušavam da stignem do njega,
 ali ulice postaju sve duže i tamnije.
Poznajem lepotu već viđenog lica, a vidim ga prvi put.

Privremena stanica pokajanja,
moj život crta duge staze, a svaka izlazi na isti put.
Samo me jedna duša čeka na klupi, ali ja lice ne prepoznajem.
Nestrpljivo očekujem da će se pojaviti onaj o kome sanjam,
zato nemoj nikad da me budiš ako zaspim na tvom ramenu.

NOĆAS

Noćаs je sve tаko pusto
i mаglа se spustilа nа grаd.
Nebo je progutаlo zvezde,
ne vidi se ni mesečev zrаk.

Noćаs je sve tаko mrаčno,
prepuno bolа i tuge.
Noć je poslаlа vozove
nа puteve beskrаjne, duge.

Noćаs je sve tаko tiho,
ni vetаr ne ispuštа glаs.
Noć je ovа potrebnа
zа nečije duše spаs.